Pop Mašina

Konačno, posle mnogih previranja, istraživanja i iskušenja, Beograd je početkom sedamdesetih iznedrio svoju prvu pravu i potpunu rokenrol grupu, koja će srušiti neke važne zidove i u njegovoj burnoj istoriji ostati zabeležena kao jedna od najvećih. Posle prvobitne euforije ranih šezdesetih, koja je vrlo brzo mutirala u objektivnu vrednost, a najveće grupe poput Silueta, Elipsa, Zladnih Dečaka, ili Džentlmena, mogle, po svojim izvođačkim kvalitetima bez zazora da stanu uz bok svetskim atrakcijama, došlo je vreme da se u igru uključi bend koji bi bio sve to, ali i još nešto, ne manje važno.

Od prvih reakcija muzičara do artikulacije i, zatim, javne realizacije njihovog delovanja moralo je proći nekoliko godina. Pop Mašina se pojavila za nijansu prerano, ali je taj vremenski procep bilo daleko lakše premostiti. U vreme osnivanja Pop Mašine (reč je o 1972. godini) Džimi Hendriks i Dženis Džoplin bili su već dve godine mrtvi, a Cream nisu postojali još od 1968. Pet godina (odnosno tri) delilo nas je od ključnih rokenrol događaja kraja šezdesetih, Monterej i Vudstok festivala. Sve je to trebalo nadoknaditi: Robert Nemeček, Zoran Božinović i Mihajlo Popović, našavši se u pravom trenutku na pravom mestu, nisu mogli, a ni želeli, da izbegnu odgovornost za taj poduhvat. Glavni grad, slobodno se može reći, nije imao, niti će ikada više imati grupu kao što je bila Pop Mašina.

Krajem šezdesetih je bilo definitivno jasno da rokenrol predstavlja do tada neviđen poligon za raskrinkavanje laži savremenog sveta, koje su, stotinama puta ponovljene, postale temeljni obrasci istine, Posle početne euforije, tokom koje su se diverzije odvijale najčešće na planu seksualnog oslobađanja i spontano, došla je na red epoha suštinske subverzivnosti, tokom koje je rokenrol programski delovao na modifikaciju globalne svesti. Pop Mašina je, možda jedina među tadašnjim jugoslovenskim grupama, to prepoznala na vreme i nepogrešivo se uključila, limitirana isključivo linijama tehnike i ljudske gluposti. Iz knjige "Fatalni ringišpil", Aleksandar Žikić

Prva dva singla grupe Pop Masina PUT KA SUNCU i PROMENICEMO SVET 1972. i 1973. godine imala su pristojnu prodaju bez obzira na nikakvu zastupljenost u stampi, a jos manje TV programima. Ipak, nista od toga nije predstavljalo problem kao sto je bila nemogucnost da se u Beogradu naprave zadovoljavajuci snimci beskompromisnog rok zvuka, pa je Pop Masina eksperimentisala u bukvalno svim postojecim studijima u gradu, redovno sa porazavajucim rezultatima. Nije problem bila primitivna tehnika za snimanje koliko potpuno neznanje tadasnjih ton majstora uglavnom duboko zaslih u godine, koji su prema rok muzici osecali nista osim gadjenja.



Dosedno svojim principima, disko kuca PGP RTB je odobrila 20 sati snimanja u nemuzickom radio studiju, u kome nikada pre toga nije snimala rok grupa, za koje vreme je trebalo snimiti i izmiksovati ceo album, i to sve u dva dana. Ponuda je bila "uzmi ili ostavi" i Pop Masina je prihvatila nemogucu misiju - snimiti prvi rok album u Beogradu. Taj album zvao se "Kiselina"

Postava benda od marta do jula 1972:
Zoran Božinović: gitara, vokal
Robert Nemeček: bas, vokal, akustična gitara
Sava Bojić: gitara, vokal
Raša Đelmaš: bubnjevi

Postava benda od avgusta 1972 do septembra 1976:

Zoran Božinović: gitara, vokal
Robert Nemeček: bas, vokal, akustična gitara
Mihajlo Popović: bubnjevi

Više informacija:
www.popmasina.com
http://www.multimediarec.co.yu/artist.php?artist=POP+MA%8AINA